У четвртак, 19. јуна, у књижари „Геца Кон“ представљена је књига Ртањ, први наслов у новој едицији Планине Србије, која настаје у сарадњи Службеног гласника и Географског факултета Универзитета у Београду. О књизи су говорили проф. др Велимир Шећеров, декан Географског факултета Универзитета у Београду, проф. др Славољуб Драгићевић, рецензент, др Радомир Ј. Поповић, аутор из Историјског института у Београду, др Сања Павловић, ауторка са Географског факултета, и проф. др Ненад Живковић, уредник са Географског факултета.

Представник издавача Гордана Петковић Срзентић истакла је да Службени гласник као издавач са посебном посвећеношћу негује културу књиге и подстиче промоцију науке. Својим капиталним издањима настоји да сачува и афирмише културну и природну баштину Србије, остављајући трајан траг за генерације које долазе. „Иза нас су издања као што су Национални паркови Србије, Велики атлас Србије и друга значајна дела која су обогатила нашу издавачку сцену“, нагласила је она. „Монографија Ртањ се природно надовезује на ту традицију доносећи нови, свеобухватни приказ планине која је симбол и тајне и лепоте. У њеној изради учествовали су стручњаци из различитих области, али и људи који живе на Ртњу и својим искуством доприносе аутентичности приказа. Богат картографски и фотографски материјал дочарава лепоту коју Србија баштини“, објаснила је и најавила следећи велики пројекат, који ће бити посвећен планини Јастребац.

Велимир Шећеров, декан Географског факултета, истакао је да је прва књига едиције резултат дугогодишњег истраживања процеса око планине Ртањ. Случај је хтео да је факултет истовремено радио и просторни план подручја посебне намене планине Ртањ па су ти резултати комбиновани и добијен је пакет који чини монографско и апликативно планско издање. Шећеров је рекао да је, након недавног издања Великог атласа Србије, ово наставак сарадње са Службеним гласником отварањем нове едиције „која треба да траје“.

Професор Географског факултета Славољуб Драгићевић, као један од рецензената, оценио је да је књига Ртањ „капитално издање, обимно и озбиљно дело“. „Мислим да је ово прави тренутак за промоцију књиге јер долази у време када су професори етикетирани да не раде ништа, а управо је ова књига резултат чистог ентузијазма и доказ да се без средстава може направити обимно и озбиљно дело. Она је употребљива и научним и стручним круговима и широј друштвеној заједници. Обухват који је направљен покрива широк спектар различитих тема“, нагласио је Драгићевић. „Ово је књига за витрину и увек јој се можете вратити и сагледати тај простор на потпуно другачији начин, и зато је она драгоцена“, приметио је Драгићевић. Објаснио је да, у стручном смислу, не постоји експлицитни и јединствени метод разграничења планине и околног простора и да је то био и научни и стручни изазов. „Да је само дат одговор на питање како поставити истраживање и обухват простора, то би већ био озбиљан задатак“, наглашава Драгићевић. „Колега Живковић је успео и окупио тим који је стручно и професионално обавио посао, и направио дело на понос и Географског факултета и Службеног гласника и ја му искрено честитам на томе“, поручио је он.

Радомир Ј. Поповић казао је да је привилегија и част је била радити на овом пројекту где се мобилише научна заједница Србије и прилика да се види њен потенцијал. „Ово би могло да послужи као модел за будуће пројекте од националног значаја“, нагласио је. „Мој задатак је био да прикажем хиљадугодишњу историју Ртња, од 9. до 20. века, и то узбудљиво истраживање дало ми је увид у различите процесе који су се дешавали на том локалном простору. Истраживао сам процесе и утицај природне средине на делатност људи, пре свега на друштвену структуру и организацију људи која је постојала кроз векове“, открива он. Поповић је подсетио да је планина током средњег века била на граници српске и бугарске државе, а потом је током турског царства била у Видинском санџаку, као и да су њене природне карактеристике утицале на делатности и организацију становништва.

Професорка Географског факултета Сања Павловић рекла је да је ово теренско искуство било сасвим другачије и да су им много помогли представници локалне заједнице и становништво, које је свесно онога што има и зна како да то презентује и привуче људе различитих интересовања. „Ртањ смо сагледали као јединствену и непоновљиву планину и схватили да ко једном тамо оде, мора поново да се врати“, нагласила је професорка.

Уредник издања Ненад Живковић, професор Географског факултета, открио је да су осим њихових стручњака на књизи радили и стручњаци Историјског института, Археолошког института, Балканолошког института, Завода за заштиту природе, ПМФ-а Ниш, Пољопривредног факултета Универзитета у Београду, Географског института „Јован Цвијић“, Србијашума и Рударско-геолошког факултета на чему им је захвалио.

„Пробали смо да направимо компилацију научнопопуларног карактера, да и они који нису стручњаци већ само љубитељи географије могу пронаћи неке интересантне ствари у овоме“, нагласио је Живковић. Такође, поменуо је и несебичну помоћ колега са Биолошког факултета, потом Драгише Савића из Националног парка Фрушка гора, са невероватном колекцијом биљака и животиња, Данка Иловића из Завода за заштиту природе, Данице Ђуркин и Кристијане Ђорђевић, Александра Прибићевића и многих других. „Дакле, широки тим људи, од којих је свако дао свој максимум па можда ово дело и надилази наша почетна очекивања“, закључио је Живковић.