Након објављивања резултата овогодишњег Гласниковог конкурса за најбољу кратку причу, редакција је добила приговор на одлуку жирија о додели прве награде причи с насловом „Вријеме и свјетлост“ Милане Гајовић. У приговору је истакнуто да поменута прича није испунила услове конкурса јер је била објављена 2023. у Фејсбук групи „Класици књижевности“, која има више од 10.000 чланова, те да је ова прича на конкурсу који је организовала та Фејсбук група у сарадњи с једном приватном издавачком кућом из Београда освојила трећу награду за најбољу причу на тему „Портрет једне породице“.

Четворочлани жири Гласникових уредника, у саставу Петар В. Арбутина, Сања Недељковић, Татјана Чомић и Миодраг Младеновић, проверио је наводе из приговора и утврдио да је прича „Вријеме и свјетлост“ Милане Гајовић заиста објављена 2023. у јавној Фејсбук групи „Класици књижевности“, која група има 11.000 пратилаца, те да стога ова прича не задовољава услов конкурса у погледу њене необјављиваности. Сходно наведеном, жири је одлучио да ову причу дисквалификује и донео нову одлуку да прву награду додели причи с насловом „Лажов“ Милоша Живановића.

За жири
Петар В. Арбутина

У образложењу жирија у погледу приче „Лажов“ наводи се: Прича Милоша Живановића, „Лажов“, јасно се позиционирала у респектабилном избору овогодишњег конкурса за Студентску причу, пре свега јер у себи носи све одлике и дилеме модерног књижевног рукописа; наличје академске стварности и позитивистичке приземности, површност и идеолошку апартност… постајући парадигматични знак помоћу кога очитавамо основе и најбоље поетичке закономерности живота и његових социјалних и друштвених пројекција. Насупрот идеалистички објективизованој егзистенцији и академском идентитету професора Мансанжа назире се психичка структура друштва и његовог филогенетски пренесеног наслеђа урезаног у несвесно и карактеристичне облике друштвене свести. Дискретни књижевни цитати обликују драматуршке обрте и стварају посебну функционалност, што и јесте симболичка конотација ауторове намере. То чини да симбол као тумач хипокризијског оквира прикривања није само једноставан означитељ ствари и вербалног дискурса већ „чвориште смисла“ из чије се позиције односи и алегоријски слојеви веома добро виде. Милош Живановић је уверљиво и сугестивно представио лице и наличје људи и времена, дискурзивно сажето и поетички иновативно. Његова прича је успела да се уздигне као универзална парадигма хикопризијских дубиоза које не припадају само академском свету, напротив.
Петар В. Арбутина

Честитамо аутору првонаграђене приче!

Према одлуци жирија, поред првонаграђене приче, у зборнику ће бити објављени и следећи радови:

„Зуби“ Димитрија Поповића; „Анатомија људи и људоликих“ Јоване Димкић; „Стрела у туђини“ Јане Давидовић; „Путопис“ Милице Атанацковић; „Велики пост“ Павла Зељића; „Уморни Ахил је запалио цигарету“ Вукића Антовића; „Путовање“ Теодоре Сташевић; „Из сећања вечности“ Симоне Чиплић; „Ружа“ Тајане Војкић; „Смрт Саливана Бона“ Филипа Гајина; „Последица“ Уне Ђорђевић; „Три непреспаване ноћи Видине“ Алексе Бошковића; „Огледало“ Емилије Анђелковић; „Сила молитве у девојчицином животу“ Алине Плачинтић; „Лист“ Исидоре Церић; „Када људи оду“ Данијеле Николић; „Црно и бело“ Јелене Анђелковић; „Игра једног летњег поднева“ Ленке Глигорић.

Честитамо добитницима и свим учесницима, охрабрујући их да и следеће године учествују на овом конкурсу.