У уторак, у Клубу-књижари-галерији Гласник представљена је књига Черчил и Тито – SOE, Блечли Парк и подршка југословенским комунистима у Другом светском рату британског историчара Кристофера Катервуда. На промоцији су говорили преводилац Игор Пантелић, уредница Сања Недељковић и историчари Бојан Димитријевић и Немања Девић.

Књига се бави једним од најконтроверзнијих питања Другог светског рата – зашто су Британци 1943. године променили страну коју су подржавали будући да је то имало одлучујући утицај на политичке и историјске догађаје на простору краљевине. Кристофер Катервуд, познат као Черчилов биограф, позивајући се на први пут отворене архиве и изворе, негира да је завера совјетских шпијуна у редовима британских обавештајних служби у Каиру утицала на то да се британска помоћ ускрати равногорском покрету Драгољуба Михаиловића и преусмери партизанском покрету. У књизи се наводе и оцене Џејмса Клунгмана, оперативца СОЕ у Каиру, дугогодишњег члана КП Велике Британије, да су за промену британске политике одговорне дешифроване поруке самих окупационих снага с територије Југославије и извештаји с терена које су достављали Вилијам Дикин и Фицрој Маклејн, чланови британских војних мисија. Аутор се позива и на архивску документацију Националног архива у Кјуу, као и на личне архиве Винстона Черчила и Вилијама Дикина, архиву ОСС у Вашингтону и оставштину Фицроја Маклејна у Алдермановој библиотеци Универзитета у САД, мемоаре британских учесника Другог светског рата на југословенском простору, првенствено Дикина и Маклејна, те релевантна дела британских аутора о обавештајним службама Велике Британије. Катервуд сматра да је неопходно сагледати ствари хладнокрвно и из перспективе тадашње британске политике и интереса да се што више немачких снага одвуче са фронтова на којима су ангажоване британске снаге. У складу с тим, ко је убијао више Немаца у Југославији одредило је ко ће добити подршку Лондона.

На ову чињеницу указали су и српски историчари Бојан Димитријевић и Немања Девић. Димитријевић је оценио да Катервудов рад има пропусте. Као замерке изнео је омаловажавање чланова британске мисије у Југославији у Другом светском рату као ревизиониста, јер су промену војних савезника и помоћ Брозу сматрали промашајем, погрешан опис грађанског рата у Србији из „друге руке“, на основу изговора који се позива на партизане… Један од пропуста, према Димитријевићу, јесте и то што ништа није рекао о значајним сусретима Черчила и Тита. Димитријевићева препорука је да књигу треба читати и ако је потребно, свађати се с њом.

„Ово је британско виђење југословенске ратне драме у којем је, из угла данашњег ревизионизма, интерпретација важнија од чињеница“, тврди Немања Девић. Оно што је данас битно, то су нова поља истраживања и отварање архива. „Кристофер Катервуд је кабинетски историчар, али наша колонијална свест спремна је да робује фасцинацији свиме што долази са Кембриџа и Оксфорда, па и кад је реч о нама Катервуд није обавио никакво истраживање на терену“, открива Девић. „Књига није утемељена у научном апарату, показује непознавање историје Балкана и Југославије. Ову књигу треба читати из легитимног српског угла као дело написано из легитимног британског угла“, поручио је Немања Девић.