У четвртак, у Клубу–књижари–галерији Гласник представљена је књига Тешки филмови и лаке приче Слободана Тодоровића. На промоцији су, осим аутора, говорили Александар Марковић, песник и Петар Арбутина, уредник књиге.

По речима Петра Арбутине, ове приповести писао је аутор који припада генерацији оних који су свој уметнички укус формирали гледајући најбоља остварења кинематографије. Те приче су непосредне и разуђене драматичним и често духовитим доживљајима стварности и разноликих фабулативних перипетија, док нас враћају у сфере колективног, али и непосредног сећања и у искуству још непреврелих догађаја. Арбутина је посебно истакао Тодоровићеву духовитост, као виши облик духовности. У јунацима његових прича видео је животност људи које можемо срести свакога дана. Они, како сматра, представљају парадигму балканског Робина Худа, а као да су овенчани симболичким ореолом спознаја правог живота, благо осветљени биоскопском светлошћу.

„Отворивши могућности да дискурзивним опаскама појача сугестивност о друштвеним и историјским закономерностима, менталитету и поднебљу и недокучивости човекове природе, Тодоровић је од својих прича створио веристичке слике, које мање говоре о самим догађајима, а много више о пројекцијама разноликих дешавања на унутрашњи свет његових јунака. Живописни и сугестивни ликови позајмљени из стварности у новим улогама и околностима само појачавају овај утисак. Можемо са сигурношћу тврдити да се у времену када је медијска супериорност романа потиснула приповедање као аутентичан и примордијални књижевни жанр, са овом књигом прича враћа у књижевност као јединство стилске и драматуршке посебности жанра“, рекао је Арбутина.

Александар Марковић запазио је да се Тодоровић поиграва најразличитијим сензацијама појавног света, повремено их супротстављајући устаљеним матрицама, а субверзивно брише границе између измаштаног и проживљеног, дубоко личног и универзалног, стварајући сложену и аутентичну прозу, која се не може сагледати само из једног угла.

„Приче Слободана Тодоровића не одликује само разноврсност тема, од одрастања у провинцији, фелинијевски живописно описаног, преко урнебесног путешествија возом, па све до кошмарног ковида, већ и вишеслојни приступ свакој од њих. Ове приче укрштају временске токове, уводе елементе фантастике, али и космополитизма. Космополитизам главна је одлика Тодоровићевог писања, а његов језик богат је архаичним и локалним речима и изразима. Много тога је у овим причама филмско, и жанровски и визуелно, и обилује детаљима и богатством сцена“, закључио је Марковић.